Pismo, računanje i kalendari u starom veku 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 5 | Nivo: Gimnazija Laza Kostić

U ovom seminarskom govoricu o pismu, racunanju i kalendarima u starom veku. Izabrao sam ovu temu zato što se i danas pojavljuju drugačije teorije o ispravnosti računanja vremena kao i polemike o tome koje je pismo najpraktičnije. Obično se računanje vremena vezivalo za neke jako bitne istorijske događaje a ti događaji su opet povezani sa relgijom. Bez obzira na konstantne težnje savremene civilizacije da usavrše pismo i kalendar, nismo još uvek u potpunosti u tome uspeli. Iako postoji raznolikost pisama u svetu, računarska tehnologija i globalizacija uopšte, nameće korišćenje određenog broja pisama. Koliko god to imalo svoje dobre strane, ima takođe i loše strane.
POČETAK RAČUNANjA VREMENA
Sve dok su naši preci živeli od lova i sakupljanja plodova, za njih su postojali samo dani – koliko se puta Sunce pojavi na nebu, toliko ima i dana.
Duži vremenski periodi, mogli su se računati gledanjem u Mesec, jer se on pokazao kao vrlo upotreblji za tu namenu, jer kroz svoje faze prolazi u jednakim intervalima: od uskog srpa pa do punog Meseca.
Za tadašnje vreme, to je bilo sasvim dovoljno, mada ponekad naidju kišni dani, ponekad nastanu periodi dugih žega, ali – to je bilo od bogova.
Kada je lovac postao zemljoradnik, primetio je da njegove biljke ipak bolje rode ako se zasade u određeno doba, pa je bilo zgodno znati kada je to, a nekako, kao da su se ravnomerno smenjivali i periodi zima, kiša ili rućina. Zato je trebalo naci pocetak od kada će se brojati dani. Taj koji je prvi zabio stap u zemlju i uporno posmatrajući njegovu senku, primetio da je dužina dana različita, zaslužan je za početak računanja vremena jer je otkrio moćan i precizan astronomski instrument, koji se danas u nauci naziva gnomon.
Brojeći, dakle, dane i prateći njihovu dužinu, pretpostavlja se da je čovek ona četiri "posebna" dana povezao u jednu celinu, a svaki od njih je bio jednako pogodan za početak brojanja. Sad je trebalo samo brojati, ali onda se pokazalo da u toku jednog prirodnog ciklusa, recimo od jednog do drugog najduzeg dana, Mesec prodje dvanaest puta kroz sve svoje faze. Astronomi tvrde da je tako utvrđena nova vremenska jedinica – godina, a uočeni su i pojedini kraći periodi – godišnja doba. Lunarni kalendar je bio prvi kalendar do kog su iskustveno došli svi stari narodi, a sve što se dešavalo kasnije bilo je samo doterivanje i usaglašavanje zemaljskog i kosmičkog vremena. Stari Egipćani su otkrili prestupnu godinu.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]